„MOJA MAJKA JE SVAKOG PETKA PODIZALA 30 EURA I STAVLJALA IH U ISTU KOVERTU. NIKADA IH NIJE TROŠILA. POSLIJE NJENE SMRTI PRONAŠLA SAM 86 KOVERTI — NA SVAKOJ JE BILO NAPISANO ISTO IME.“
Poslije majčine smrti pronašla sam 86 koverti sa po 30 eura.
Na svakoj je pisalo:
„Za Petra.“
Nikada nisam čula za njega.
Pronašla sam adresu zapisanu u posljednjoj koverti i otišla tamo.
Vrata je otvorio čovjek mojih godina.
Čim sam pokazala koverte, naslonio se na zid.
„Odakle vam ovo?“
„Moja majka ih je ostavila.“
Pogledao me i tiho rekao:
„Ali vaša majka nije skupljala taj novac za mene. Čekala je dan kada ću joj ga konačno smjeti vratiti.“
—
Čovjek se zvao Petar.
Pozvao me unutra, ali nekoliko minuta nije znao odakle da počne.
„Koliko dugo ste poznavali moju majku?“
„Skoro dvadeset godina.“
To me iznenadilo.
Nikada ga nisam vidjela.
Petar je nekada imao malu prodavnicu prehrambene robe u našem kraju.
Majka je tamo kupovala gotovo svakog dana.
Prije sedamnaest godina moj otac je iznenada ostao bez posla.
Ja sam tada još išla u školu.
Majka je radila, ali njena plata nije bila dovoljna za račune, hranu i kredit.
O tome mi roditelji nikada nisu govorili.
„Kakve veze vi imate s tim?“
Petar je otvorio staru ladicu.
Izvadio je malu crvenu svesku.
Na prvoj stranici bilo je ime moje majke.
Ispod njega dugačak spisak:
Hljeb.
Mlijeko.
Ulje.
Brašno.
Meso.
Pored svakog proizvoda cijena.
„Kupovala je na dug?“
„Šest mjeseci.“
Majka je svaki put obećavala da će platiti čim otac pronađe posao.
Petar joj je govorio da ne brine.
A onda se dogodilo nešto čudno.
Prodavnica je zatvorena.
Petar se preselio u drugi grad.
Majka nije stigla vratiti cijeli dug.
„Koliko je ostalo?“
„Nešto manje od 2.600 eura.“
Pogledala sam 86 koverti.
Tačno 2.580 eura.
„Zato je svaki petak ostavljala trideset.“
Petar je klimnuo.
Kada ga je poslije mnogo godina pronašla, pokušala mu je vratiti sve.
Nije htio uzeti.
„Zašto?“
Petar se nasmijao.
„Jer nisam vodio onu svesku da bih joj jednog dana naplatio.“
Njegova majka je, dok je Petar bio dijete, sama odgajala troje djece.
Vlasnik prodavnice u njihovom selu godinama joj je dopuštao da uzme hranu kada nema novca.
Kada je Petar kasnije otvorio svoju prodavnicu, obećao je sebi da će raditi isto.
„Ali moja majka nije odustala.“
„Ni blizu.“
Dolazila bi sa novcem.
Petar bi odbio.
Jednom mu je čak ubacila kovertu u poštansko sanduče.
On joj je sljedećeg dana vratio.
Na kraju su napravili dogovor.
Majka će odvajati novac.
Petar će ga uzeti samo ako mu jednog dana stvarno zatreba.
„I zato 86 koverti?“
„Da.“
„Je li vam ikada zatrebao?“
Petar je zaćutao.
Prije nekoliko mjeseci njegova supruga ostala je bez posla.
Ubrzo nakon toga Petar je morao zatvoriti radionicu u kojoj je radio.
Prvi put nakon mnogo godina našao se u ozbiljnim finansijskim problemima.
Htio je nazvati moju majku.
Nije.
„Zašto?“
„Bilo me sramota.“
Nekoliko sedmica kasnije majka je umrla.
Nije znala da je konačno došao trenutak koji je čekala.
Gledala sam koverte na stolu.
Gurnula sam ih prema njemu.
„Onda su vaše.“
Petar je odmahnuo glavom.
„Ne mogu.“
„Možete.“
„Vaša majka više nije ovdje.“
„Upravo zato ćete ih uzeti. Jer će me izludjeti ako ih vratim kući.“
Nasmijao se prvi put otkako sam došla.
Uzeo je novac.
Ali samo polovinu.
„Šta će biti s ostatkom?“
„Imam ideju.“
Nekoliko mjeseci kasnije Petar je ponovo otvorio malu prodavnicu.
Ne onu staru.
Mnogo manju.
Na kasi je držao crvenu svesku.
Jednog dana sam svratila.
Dok sam čekala, ispred mene je stajala žena sa dvoje djece.
Kada je došlo vrijeme da plati, nedostajalo joj je nekoliko eura.
Počela je vraćati stvari.
Petar ju je zaustavio.
„Ostavite.“
„Nemam dovoljno.“
„Platićete drugi put.“
Žena se postidjela.
„Ne volim dugovati.“
Petar je izvadio crvenu svesku.
„Ni jedna žena koju sam poznavao nije voljela.“
Pustio ju je da ode.
Pogledala sam svesku.
„Opet vodiš dugove?“
„Naravno.“
„I šta ako ti neko nikada ne vrati?“
Slegnuo je ramenima.
„Onda će možda jednog dana ostaviti 86 koverti nekome drugom.“
Na zidu iza kase stajala je jedna od majčinih koverti.
Prazna.
Petar je nije potrošio.
Na njoj je i dalje njenim rukopisom pisalo:
„Za Petra.“
Samo što je ispod toga dopisao:
„I za sljedećeg kome zatreba.“