„Moj brat se ženi za tri dana, a ja sam jedina osoba koja zna da mlada planira da nestane odmah poslije svadbe.“
Sve je počelo prije dvije sedmice kada sam otišla kod buduće snaje da joj pomognem oko posljednjih priprema. Moj brat Marko i ona bili su zajedno skoro pet godina. Svi smo je već smatrali dijelom porodice, a mama je govorila da boljeg izbora nije mogao napraviti.
Dok je ona bila pod tušem, zazvonio joj je telefon koji je ostavila na stolu. Nisam namjeravala da gledam, ali ekran se upalio i vidjela sam poruku:
„Karta je kupljena. Nedjelja u 6:20. Nemoj da se predomisliš.“
Pomislila sam da je nešto vezano za medeni mjesec. Međutim, Marko mi je samo dan ranije rekao da nigdje ne putuju jer su sav novac potrošili na svadbu.
Kada je izašla iz kupatila, pitala sam je ko putuje u nedjelju.
U sekundi je problijedila.
„Vidjela si poruku?“
Rekla sam da jesam.
Sjela je preko puta mene i dugo ćutala. Onda mi je rekla nešto što nisam očekivala.
„Molim te, nemoj ništa govoriti Marku.“
Objasnila mi je da je dobila posao u inostranstvu i da ima avionsku kartu za nedjelju ujutro — manje od 24 sata nakon svadbe.
„A Marko?“, pitala sam.
Spustila je pogled.
„On ne ide.“
Mislila sam da se šali.
Pitala sam je planira li stvarno da se uda u subotu, proslavi svadbu sa 200 ljudi i već sljedećeg jutra ode bez njega.
Tada je počela da plače.
Rekla je da Marko posljednjih godinu dana nije isti čovjek. Stalno kontroliše gdje je, s kim razgovara i kada se vraća kući. Nekoliko puta pokušala je da prekine vezu, ali svaki put bi je ubijedio da ostane.
Nisam znala kome da vjerujem.
To nije ličilo na mog brata.
Ipak, rekla mi je još nešto.
„Pogledaj ovo.“
Otvorila je ladicu i izvadila mali rokovnik.
Unutra su bili zapisani datumi.
Pored svakog datuma stajala je kratka rečenica.
„Provjerio telefon.“
„Čekao ispred posla.“
„Posvađali smo se zbog kolege.“
„Uzeo mi ključeve od auta.“
Bilo ih je desetine.
Pitala sam zašto se onda uopšte udaje za njega.
Odgovorila je:
„Zato što se bojim šta će napraviti ako otkažem svadbu.“
Nisam spavala cijelu noć.
Marko mi je brat. Odrasli smo zajedno. Branio me kada smo bili djeca, pozajmljivao mi novac kada mi je trebalo i bio prva osoba koju bih zvala kada imam problem.
Ali sada sam prvi put počela da razmišljam koliko ga zapravo poznajem u njegovoj vezi.
Sljedećeg dana otišla sam kod njega.
Nisam mu rekla za kartu.
Samo sam ga usput pitala jesu li on i njegova buduća žena dobro.
Naslonio se na stolicu i rekao:
„Zašto pitaš?“
Rekla sam da djeluje nervozno posljednjih dana.
Marko se nasmijao.
„Ma uhvatila je neka panika pred svadbu. Proći će je.“
A onda je dodao:
„Samo se nadam da joj opet nisu pale neke gluposti na pamet.“
Ta rečenica mi nije dala mira.
Pitala sam:
„Kakve gluposti?“
Odjednom se uozbiljio.
„Ništa. Ženske stvari.“
Promijenio je temu.
Svadba je za tri dana.
Mama pegla haljinu. Tata je juče otišao po vino. Marko mi šalje poruke da provjerim jesu li stigle dekoracije.
A njegova buduća žena mi je jutros poslala fotografiju avionske karte.
Ispod nje samo jedna rečenica:
„Obećaj mi da ćeš ćutati do nedjelje.“
Mislila sam da je to najgori dio.
Ali prije sat vremena Marko je došao kod mene.
Sjeo je za sto, izvadio telefon i stavio ga ispred mene.
Na ekranu je bila fotografija iste avionske karte.
Pogledao me pravo u oči i rekao:
„Znam da ti je sve ispričala. Samo me zanima na čijoj si ti strani?“