Pozajmio sam automobil kolegi s posla samo na jedno veče. Njegov je bio kod majstora, a obećao je djevojci da će je odvesti na rođendan van grada. Nisam vidio nikakav problem u tome. Poznajemo se skoro deset godina, radimo zajedno, bio mi je čak i kum na vjenčanju.
Sjutradan ujutro dovezao mi je auto ispred kuće. Zahvalio se, pružio mi ključeve i rekao da je sve prošlo bez problema. Nisam ni provjeravao automobil. Sjeo sam i otišao na posao.
Tek pred kraj smjene supruga me pozvala i rekla da moramo hitno do njenih roditelja. Njena majka se nije osjećala dobro, pa smo odlučili da odmah krenemo. Pokupio sam suprugu i našu osmogodišnju ćerku i krenuli smo.
Nakon dvadesetak minuta vožnje ćerka je rekla da joj je ispala gumica za kosu između zadnjih sjedišta.
„Nema veze, naći ćemo je kad stignemo“, rekla je supruga.
Ali mala je bila uporna. Otkopčala se kada smo stali na semaforu i počela rukom da traži između sjedišta.
Odjednom je izvukla mali crni telefon.
„Tata, čiji je ovo telefon?“
Pogledao sam u retrovizor i odmah rekao da ga spusti. Telefon nije bio moj, niti suprugin. Pretpostavio sam da pripada kolegi ili njegovoj djevojci i da im je prethodne večeri ispao.
Supruga ga je uzela.
„Nazovi kuma i reci mu da mu je ostao telefon.“
U tom trenutku ekran se upalio. Stigla je poruka.
Supruga je samo pogledala ekran i odjednom prestala da govori.
„Šta je?“ pitao sam.
Nije odgovorila.
Ponovio sam pitanje, a ona je okrenula telefon prema meni. Na ekranu je stajala poruka od kontakta sačuvanog samo kao „M“.
„Je li sinoć povjerovao da si bila sa mnom?“
Osjetio sam kako mi se stomak steže.
Prvo sam pomislio da se poruka odnosi na kolegovu djevojku. Rekao sam supruzi da nema razloga da čitamo tuđe poruke i da ćemo telefon vratiti.
Ali onda je stigla druga.
„Ne mogu više ovako. Moraš mu reći.“
Supruga je problijedjela.
Tada mi je nešto postalo čudno. Telefon je bio zaključan, ali se na ekranu vidjela fotografija u pozadini. Na njoj žena okrenuta leđima, na nekoj plaži.
Supruga je pogledala fotografiju i rekla:
„Ja poznajem ovu torbu.“
Nisam razumio.
Pokazala je prema slici.
„Ovo je torba moje sestre.“
Njena mlađa sestra bila je udata šest godina. Imala je dvoje djece i živjela svega nekoliko ulica od nas.
Odmah sam nazvao kolegu.
Javio se poslije nekoliko zvona.
Pitao sam ga da li mu nešto nedostaje iz auta.
Nastala je tišina.
„Telefon“, rekao je konačno.
Pitao sam čiji je.
Ponovo tišina.
Onda je rekao:
„Molim te, nemoj ništa gledati. Doći ću po njega.“
Supruga je sve čula.
Uzela mi je moj telefon iz ruke i pitala ga direktno:
„Čiji je telefon?“
Čim je čuo njen glas, prekinuo je vezu.
Tada je supruga nazvala svoju sestru. Nije se javila. Pozvala je ponovo. Ništa.
Pet minuta kasnije stigla joj je poruka:
„Ne mogu sada pričati.“
Supruga joj je napisala samo:
„Kod nas je tvoj drugi telefon.“
Odgovor je stigao gotovo odmah.
„Odakle vam?“
Više nije bilo mnogo prostora za slučajnost.
Okrenuo sam auto i krenuo nazad prema gradu. Nisam znao jesam li više bijesan na kolegu, na njenu sestru ili na sebe što sam mu uopšte dao automobil.
Kada smo stigli pred našu kuću, kolega je već čekao.
Izašao je iz svog automobila i krenuo prema meni.
„Daj mi telefon i objasniću ti.“
Supruga je izašla prije mene.
„Nećeš objašnjavati njemu“, rekla je. „Objasnićeš meni zašto imaš tajni telefon moje sestre.“
Spustio je pogled.
Tada je sve priznao.
Njih dvoje su se viđali skoro osam mjeseci. Telefon su kupili samo za međusobnu komunikaciju kako njihovi partneri ništa ne bi primijetili. Prethodne večeri nije vodio svoju djevojku na rođendan, kako mi je rekao. Pokupio je sestru moje supruge i proveo veče s njom.
Ali tu nije bio kraj.
Kada je suprug njene sestre saznao šta se dogodilo, došao je kod nas. Očekivao sam svađu, možda čak i tuču.
Umjesto toga sjeo je za sto i dugo ćutao.
Onda je rekao nešto što niko od nas nije očekivao:
„Znao sam.“
Svi smo ga pogledali.
Rekao je da već mjesecima sumnja, ali nije znao s kim se njegova žena viđa.
A onda je pogledao mene i dodao:
„Samo nisam mogao ni zamisliti da je čovjek koji joj pozajmljuje auto za njihove sastanke — njen rođeni zetov kum.“
Najčudnije od svega je što je cijelu tajnu otkrila obična gumica za kosu koju je moja ćerka ispustila između sjedišta.