„Gospodine, zašto ste juče u 14:30 preuzeli moje dijete iz vrtića?“
Žena me zaustavila ispred ulaza u zgradu.
Nikada je prije nisam vidio.
„Molim? Nemam pojma ko ste vi.“
„Vaspitačica kaže da je po mog sina došao Aleksandar iz broja 23.“
Ja sam Aleksandar.
Živim u stanu 23.
Ali nemam djecu.
„Gospođo, juče u 14:30 bio sam na poslu.“
Izvadila je telefon.
Na fotografiji sa sigurnosne kamere bio je muškarac koji izlazi iz vrtića držeći dječaka za ruku.
Nisam bio ja.
„Vidite da to nisam ja.“
„Znam. Zato sam i došla.“
„Onda šta želite od mene?“
Pokazala mi je papir koji je muškarac dao vaspitačici.
Na njemu je pisalo:
ALEKSANDAR
STAN 23
OVLAŠTEN DA PREUZME LUKU
Ispod — potpis Lukine majke.
„Ja ovo nikada nisam vidio.“
„Ni ja.“
Potpis nije bio njen.
Odmah smo pozvali policiju.
Najvažnije pitanje bilo je gdje je dječak.
„Kod kuće je“, rekla je.
Tu sam se tek zbunio.
„Kako je kod kuće ako ga je odveo nepoznat čovjek?“
„Zato je sve ovo čudno.“
Muškarac je Luku izveo iz vrtića.
Prešao s njim dvije ulice.
Uveo ga u prodavnicu.
Kupio mu sok.
A onda ga predao njegovom djedu.
Djed je mislio da je čovjek zaposlen u vrtiću.
„Ko je vaš otac?“
„Milan.“
„Živi li možda u ovoj zgradi?“
„Ne.“
Policija je pregledala snimke prodavnice.
Muškarac se jasno vidio.
Prodavačica ga je odmah prepoznala.
„To je Saša. Radi u servisu preko puta.“
Otišli smo tamo.
Saša je sjedio za pultom.
Čim je vidio policiju, ustao je.
„Je li nešto sa Lukom?“
Majka ga je pogledala.
„Kako znate ime mog sina?“
„Pa juče sam ga odveo djedu.“
„KO VAM JE REKAO DA TO URADITE?“
Saša je izvadio telefon.
Poruka sa nepoznatog broja:
„Saša, ja sam Milan. Zaglavio sam kod majstora. Možeš li pokupiti Luku iz vrtića? Aleksandar iz 23 je već ostavljen kao ovlaštena osoba. Samo reci njegovo ime.“
Saša je poznavao Lukinog djeda Milana.
Povremeno mu je popravljao automobil.
„Mislio sam da mi on piše.“
„Ali vi se ne zovete Aleksandar!“
„Znam. Rekao mi je da kažem da sam Aleksandar.“
„I to vam nije bilo čudno?!“
„Bilo je.“
„Pa zašto ste pristali?“
„Milan mi je prošle godine pomogao kad mi se auto pokvario. Mislio sam da mu vraćam uslugu.“
Policija je nazvala pravi Milanov broj.
On nije poslao poruku.
Nije čak ni znao da će Luka tog dana ranije izaći iz vrtića.
„Ko je onda poslao Sašu?“
Odgovor je došao od vaspitačice.
Kada je ponovo pregledala dokumentaciju, pronašla je originalnu poruku koju je dobila prethodnog dana.
Poruka nije glasila:
„Aleksandar iz stana 23.“
Nego:
„Aleksandar, 23 godine.“
Neko je prilikom prepisivanja u svesku napisao:
Aleksandar – 23
Druga vaspitačica je pretpostavila da 23 znači broj stana.
A ja sam slučajno bio Aleksandar iz stana 23.
„Dobro“, rekao sam, „ali ko je Aleksandar od 23 godine?“
Lukina majka se uhvatila za čelo.
„Moj bratić.“
Aleksandar je njen rođak.
Imao je 23 godine.
Tog dana stvarno je trebao pokupiti Luku.
Ali u posljednjem trenutku nije mogao.
Nazvao je Milana.
Milan nije čuo telefon.
Zato je Aleksandar pronašao Sašin broj u staroj poruci koju mu je Milan jednom proslijedio i zamolio njega.
Problem je bio što je Saši napisao poruku toliko loše da je čovjek pomislio da mu piše Milan.
Dakle:
Majka je ovlastila Aleksandra.
Aleksandar je poslao Sašu.
Saša se predstavio kao Aleksandar.
Vaspitačica je „23 godine“ pretvorila u „stan 23“.
A jedini stvarni Aleksandar iz stana 23 bio sam ja.
Policajac je nekoliko sekundi gledao sve nas.
„Je li iko od vas mogao jednostavno nazvati vrtić?“
Niko ništa nije rekao.
Vrtić je nakon toga promijenio pravila.
Dijete više nije mogla preuzeti osoba samo sa imenom i porukom.
Mislio sam da sam završio sa cijelom pričom.
Nekoliko dana kasnije neko mi zvoni.
Otvorim vrata.
Ispred stoji Luka sa majkom.
U rukama drži čokoladu.
„Ovo je za vas.“
„Zašto za mene?“
Luka kaže:
„Mama kaže da ste vi Aleksandar koji nije došao po mene.“
Pogledao sam njegovu majku.
Počela se smijati.
„Tako je on razumio.“
Uzeo sam čokoladu.
„Dobro. Hvala.“
Luka me ozbiljno pita:
„Hoćete li vi nekad stvarno doći po mene?“
„Neću.“
„Zašto?“
„Jer će me ovaj put policija stvarno odvesti.“
Majka se nasmijala i povela ga prema liftu.
Luka se okrenuo i viknuo:
„Dobro! Onda ću reći da ste Aleksandar iz broja 24!“