„MOJA SESTRA JE OTKAZALA VJENČANJE 20 MINUTA PRIJE CEREMONIJE. SVI SU MISLILI DA JU JE MLADOŽENJA PREVARIO. ONDA JE UZELA MIKROFON I REKLA: ‘NIKOLA NIJE URADIO NIŠTA. JA JESAM.’“
U sali je već sjedjelo gotovo dvjesto ljudi.
Muzika je svirala, Nikola je čekao ispred matičara, a njihova majka je svakih trideset sekundi gledala prema vratima.
Mlada nije dolazila.
Njena sestra Marija pronašla ju je zaključanu u toaletu.
„Ivana, svi te čekaju.“
„Znam.“
„Je li ti loše?“
„Nije.“
Ivana je izašla.
Bila je potpuno našminkana, u vjenčanici, ali bez vela.
„Vjenčanja neće biti.“
Marija je mislila da se šali.
„Šta je Nikola uradio?“
„Ništa.“
„Pa zašto onda—“
„Zato što sam ja nešto uradila.“
Ivana je uzela mikrofon iz ruku muzičara.
Nikola ju je gledao potpuno zbunjeno.
„Prije nego što svi počnete pričati da me Nikola prevario ili ostavio, želim da znate da nije.“
Zastala je.
„Ja ne mogu da se udam za njega.“
Majka je počela plakati.
Nikola joj je prišao.
„Možemo li razgovarati nasamo?“
„Ne. Dosta smo razgovarali nasamo.“
Ivana je iz male torbe izvadila telefon.
Na ekranu je bila fotografija.
Pokazala ju je Nikoli.
Čim ju je vidio, lice mu se promijenilo.
Na fotografiji nije bio drugi muškarac.
Bila je kuća.
Stara prizemnica sa zelenom kapijom.
„Odakle ti ovo?“, pitao je Nikola.
„Jutros mi je poslala žena koju ne poznajem.“
Marija više ništa nije razumjela.
Nikola i Ivana bili su zajedno sedam godina.
Kupili su stan.
Planirali djecu.
Kakve veze jedna stara kuća ima sa njihovim vjenčanjem?
Ivana je objasnila.
Prije šest godina njen otac Dragan ostao je bez porodične kuće zbog duga.
Svima je rekao da ju je banka prodala nepoznatom kupcu.
Nekoliko mjeseci kasnije Dragan je preminuo.
Ivana nikada nije saznala ko je kupio kuću.
Sve do jutra svog vjenčanja.
Žena koja joj je poslala fotografiju radila je u agenciji za nekretnine.
Pronašla je stare dokumente.
Kupac kuće bio je Nikola.
„Ti si kupio kuću mog oca?“
Nikola je klimnuo.
„Zašto mi nikada nisi rekao?“
„Jer me tvoj otac zamolio.“
Tada je priča postala još čudnija.
Dragan nije izgubio kuću zbog običnog duga.
Godinama je tajno kockao.
Kada je situacija postala neizdrživa, zamolio je Nikolu za pomoć.
Nikola je tada imao 29 godina i tek je pokrenuo firmu.
Podigao je kredit i otkupio kuću prije nego što je završila na javnoj prodaji.
Dragan je nastavio živjeti u njoj.
„Zašto?“, pitala je Ivana.
„Jer sam mislio da će prestati.“
Nije prestao.
Nakon nekoliko mjeseci ponovo je tražio novac.
Nikola je odbio.
Dragan mu je tada rekao:
„Ako Ivana sazna kakav sam bio, nikada me neće gledati isto.“
Natjerao ga je da obeća da će ćutati.
„Šest godina si vlasnik kuće za koju sam mislila da ju je moj otac izgubio?“
„Da.“
„A šta si planirao s njom?“
Nikola je izvadio ključeve iz džepa.
Namjeravao joj ih je dati te večeri kao svadbeni poklon.
Kuća je svih šest godina bila prazna.
Plaćao je kredit, porez i održavanje.
Ivana je nekoliko trenutaka ćutala.
A onda je rekla nešto što niko nije očekivao.
„Nisam otkazala vjenčanje zato što si ti lagao.“
Nikola ju je pogledao.
„Otkazala sam ga jer sam ja znala.“
„Šta si znala?“
Ivana je priznala da je prije godinu dana pronašla očeve stare bankovne izvode.
Shvatila je da je kockao.
Ali umjesto da pita Nikolu zna li nešto, sakrila je dokumente.
„Zašto?“
„Jer sam se stidjela.“
Nikola je izgledao još zbunjenije.
„Kakve to veze ima sa nama?“
„Sve.“
Ivana je shvatila da ulazi u brak u kojem oboje kriju stvari jedno od drugog pod izgovorom da štite onog drugog.
On je čuvao tajnu njenog oca.
Ona se godinu dana pretvarala da ništa ne zna.
„Ne želim da počnemo brak ovako.“
Nikola je dugo ćutao.
„Znači gotovo je?“
„Ne znam.“
Gosti su tog dana pojeli ručak i tortu.
Samo vjenčanja nije bilo.
Narednih mjeseci Ivana i Nikola prvi put su razgovarali o stvarima koje su godinama gurali pod tepih.
O novcu.
O njenom ocu.
O njegovim dugovima zbog kuće.
O tome koliko su oboje navikli da probleme rješavaju sami.
Kuću su na kraju prodali.
Dio novca otišao je na zatvaranje kredita, a ostatak su ostavili sa strane.
Šest mjeseci kasnije ponovo su zakazali vjenčanje.
Ovog puta bilo je samo dvadeset ljudi.
Prije nego što je matičar počeo, Nikola je šapatom pitao:
„Imaš li još neku tajnu?“
Ivana je razmislila.
„Imam.“
Nikola je problijedio.
„Koju?“
Nasmijala se.
„Mrzim onu tortu koju si izabrao. Ali sad je kasno da je mijenjamo.“