Prije mjesec dana otišao sam u servis da zamijenim napuklo staklo na telefonu. Majstor mi je rekao da će popravka trajati dva sata.
Kada sam se vratio, pružio mi je telefon.
„Provjerite je li sve u redu.“
Otključao sam ga i odmah primijetio novu aplikaciju.
Zvala se „Porodica“.
„Jeste li vi ovo instalirali?“
„Nisam.“
Otvorio sam je.
Nije tražila šifru.
Na ekranu je bila mapa grada i četiri crvene tačke koje su se pomjerale.
Pored prve je pisalo moje ime.
Pored druge ime moje supruge.
Pored treće ime mog brata.
Četvrta je bila označena samo:
„M.“
Pomislio sam da je neka aplikacija za praćenje koju sam davno instalirao.
Ali nisam mogao da je izbrišem.
Majstor je priključio telefon na računar.
„Ovo nije obična aplikacija.“
„Šta je?“
„Ne znam. Ali nije instalirana danas.“
Prema podacima, nalazila se na telefonu skoro dvije godine.
Samo je bila skrivena.
Odmah sam pozvao suprugu.
Njena tačka na mapi pomjerala se dok je razgovarala sa mnom.
Lokacija je bila precizna.
Zatim sam nazvao brata.
I njegova je bila tačna.
„Ko je M.?“
Niko nije znao.
Te večeri tačka M. zaustavila se na parkingu ispred moje zgrade.
Sišao sam.
Na parkingu nije bilo nikoga.
Tačka je ipak stajala nekoliko metara od mene.
Krenuo sam prema njoj.
Telefon je zavibrirao.
Na ekranu se pojavila poruka:
„Nemoj mu prilaziti.“
Vratio sam se u stan i pozvao policiju.
Pregledali su telefon.
Aplikacija je primala podatke sa četiri mala GPS uređaja.
Jedan je bio u mom automobilu.
Drugi u torbi moje supruge.
Treći ispod branika bratovog automobila.
„Neko nas prati dvije godine?“
Četvrti uređaj, M., bio je aktivan, ali policija nije mogla utvrditi ko ga nosi.
Sljedećeg jutra tačka se ponovo pokrenula.
Policija ju je pratila.
Vodila ih je do gradske pijace.
Tamo je signal nestao.
Nekoliko minuta kasnije aplikacija je prikazala novu poruku:
„Pogrešan čovjek.“
Sada je bilo jasno da neko prati i policiju.
Inspektor je tražio da se telefon isključi.
Prije nego što sam ga ugasio, pojavila se još jedna poruka:
„Pitaj brata šta se dogodilo 14. maja 2019.“
Brat je problijedio kada sam mu pokazao.
„Ništa.“
Znao sam da laže.
Nakon sat vremena priznao je.
Te noći vraćao se kući sa prijateljem Markom.
Na putu kroz šumu udarili su nešto automobilom.
„Čovjeka?“
„Nismo znali.“
Izašli su.
Na putu nije bilo nikoga.
Samo bicikl u kanalu.
Pozvali su policiju i prijavili šta se dogodilo.
Policija je pretražila okolinu, ali nije pronašla povrijeđenu osobu.
Bicikl je pripadao muškarcu po imenu Milan.
Milan je nestao iste noći.
Nikada nije pronađen.
„Zato M.?“
Inspektor je ponovo otvorio slučaj.
Marko, bratov prijatelj koji je bio u automobilu, umro je prije dvije godine od srčanog udara.
Ali njegova supruga sačuvala je njegov stari laptop.
Na njemu smo pronašli folder:
14 MAJ.
Unutra desetine fotografija šume.
Na jednoj se vidio bicikl.
Na drugoj tragovi krvi.
A na posljednjoj čovjek kako stoji između drveća.
Bio je živ.
„Je li to Milan?“
Njegova porodica je potvrdila.
Fotografija je napravljena dan nakon njegovog nestanka.
„Zašto je Marko ovo skrivao?“
Njegova supruga nije znala.
Policija je pregledala podatke fotografije.
Lokacija je vodila do napuštene vikendice.
U podrumu nije pronađen Milan.
Pronađene su kutije pune mobilnih telefona, GPS uređaja i fotografija različitih ljudi.
Neko je godinama pratio desetine porodica.
Na jednoj tabli bilo je ispisano moje prezime.
Ispod:
„Početak praćenja: 2024.“
Dakle, neko nas nije pratio od Milanovog nestanka.
Počeo je pet godina kasnije.
„Zašto baš tada?“
Odgovor smo pronašli u jednoj kutiji.
Bio je to ugovor o prodaji zemljišta.
Milan je nekoliko mjeseci prije nestanka kupio veliku parcelu pored buduće obilaznice.
Danas je vrijedila skoro milion eura.
Nakon što je proglašen nestalim, zemljište je naslijedila njegova sestra.
Ona ga je zatim prodala.
Kupac?
Marko.
Bratov prijatelj.
„Znači Marko je znao da je Milan živ.“
Sve je počelo izgledati kao prevara.
Možda je Milan namjerno nestao.
Ali zašto?
Policija je pronašla čovjeka koji je Marku prodao GPS uređaje.
Pokazali su mu fotografiju.
„Ovo nije čovjek koji ih je kupovao.“
„Ko je onda?“
Pokazao je na mene.
„Vi.“
Pomislio sam da je lud.
Nikada nisam bio u njegovoj radnji.
Kamere više nisu postojale, ali čovjek je imao stare račune.
Kupac je koristio moje ime i kopiju moje lične karte.
Tada sam se sjetio servisa telefona.
Majstor koji mi je popravljao ekran nestao je.
Radnja je bila zatvorena.
Vlasnik lokala rekao je da čovjek nikada nije bio njegov zakupac.
Pravi servis se preselio mjesec ranije.
Neko je otvorio lažni servis samo nekoliko dana.
I čekao da donesem telefon.
„Znači aplikacija nije slučajno otkrivena“, rekao je inspektor.
„Neko je želio da je vidim.“
Te večeri M. se ponovo pojavio.
Ali ovog puta nije bio na mapi grada.
Tačka je stajala ispred policijske stanice.
Inspektori su izašli.
Na klupi je sjedio stariji muškarac.
„Ja sam Milan.“
Bio je živ.
„Zašto ste nestali?“
„Jer me Marko pokušao ubiti zbog zemljišta.“
Milan je tvrdio da ga automobil nije slučajno udario. Marko je nagovorio mog brata da vozi tim putem, a zatim mu rekao da je udario životinju.
Milan je pobjegao u šumu.
„Zašto se niste vratili policiji?“
„Jesam.“
Pokazao je na inspektora koji je cijelo vrijeme vodio naš slučaj.
„Njemu.“
Inspektor je odmah negirao.
Milan je izvadio stari diktafon.
Na snimku se jasno čuo inspektor kako govori Marku:
„Dok nema tijela, nema ni ubistva.“
Policajci su mu uzeli značku i oružje.
Pomislio sam da je sve završeno.
Milan je tada pogledao moj telefon.
„Ko vam je otključao aplikaciju?“
„Čovjek u servisu.“
„Kako je izgledao?“
Opisao sam ga.
Milan je zaćutao.
„Poznajete ga?“
Klimnuo je.
„To je Marko.“
„Marko je mrtav.“
„Nije.“
Pokazao mi je fotografiju sa svog telefona.
Bio je to isti čovjek koji mi je zamijenio ekran.
„Ali njegova supruga ga je sahranila.“
Milan je odmahnuo glavom.
„Sahranila je čovjeka koji je imao Markove dokumente.“
„Zašto bi Marko sada želio da sve ovo otkrijem?“
Milan me pogledao.
„Nije želio da otkrijete šta se dogodilo meni.“
„Nego šta?“
Pokazao je četvrtu tačku na aplikaciji.
Oznaka M. upravo se promijenila.
Sada je pisalo puno ime:
MARKO.
Tačka se kretala prema kući mog brata.
A ispod nje pojavila se nova poruka:
„14. maj još nije završen.“