„Gospodine, već sedam dana neko svaki dan u 14:30 dolazi u restoran, naruči ručak na vaše ime i kaže da ćete vi platiti.“
Pozvao me vlasnik restorana.
„Koliko dugujem?“
„Ništa.“
„Kako ništa?“
„Svaki put ostavi novac.“
Već sam bio zbunjen.
„Onda u čemu je problem?“
„Ostavlja duplo više nego što račun košta i insistira da ostatak ide vama.“
„Meni?“
„Imamo za vas 430 KM.“
Otišao sam u restoran.
Vlasnik mi je pokazao sedam računa.
Na svakom je pisalo:
ZA NENADA.
„Ko je taj čovjek?“
„Ne znamo.“
„Kako izgleda?“
„Oko šezdeset godina. Uvijek nosi sivi sako. Sjedi za istim stolom.“
„I šta kaže o meni?“
Vlasnik se nasmijao.
„Da ste mu spasili život.“
Nikada nikome nisam spasio život.
„Jeste li sigurni da traži mene?“
Vlasnik je izvadio cedulju.
Na njoj moje puno ime, broj telefona i adresa firme u kojoj radim.
„Prilično je siguran.“
Dogovorili smo se da sutradan dođem prije 14:30.
Sjeo sam u ugao restorana.
Tačno u 14:27 ušao je čovjek u sivom sakou.
Sjeo za sto.
Konobar mu je bez pitanja donio supu.
Čovjek se nasmijao.
„Danas je Nenad došao?“
Vlasnik je pokazao prema meni.
Čovjek se okrenuo.
Kad me ugledao, ustao je.
„Ti mene ne poznaješ.“
„Ne poznajem.“
„Ali ja tebe tražim skoro godinu dana.“
Sjeo je preko puta mene.
Zvao se Vlado.
Prije jedanaest mjeseci vozio je kući kasno naveče.
Na jednoj raskrsnici mu je pozlilo.
Zaustavio je automobil nasred puta.
Neko je prišao, izvukao ga iz auta i pozvao hitnu pomoć.
Doktori su kasnije rekli da je imao srčani udar.
„Dobro“, rekao sam. „Ali to nisam bio ja.“
„Znam.“
„Pa zašto onda meni ostavljate novac?“
Vlado je izvadio telefon.
Pokazao mi fotografiju.
Na njoj automobil parkiran pored hitne pomoći.
Moj automobil.
Moje tablice.
„To je moj auto.“
„Znam.“
„Ali ja nisam bio tamo.“
Odjednom sam se sjetio.
Te večeri moj automobil je vozio kolega Adnan.
Njegov je bio kod majstora, pa sam mu posudio svoj.
Nazvao sam ga.
„Jesi li prije godinu dana pomogao čovjeku kojem je pozlilo u autu?“
Tišina.
„Jesam.“
„I nikad mi nisi rekao?“
„Šta sam trebao reći? Čovjeku je bilo loše, pozvao sam hitnu.“
Vlado me gledao.
„Znači on je?“
„Izgleda.“
Pozvao sam Adnana u restoran.
Kada je stigao, Vlado ga je odmah prepoznao.
Ustao je i zagrlio ga.
Adnanu je bilo neprijatno.
„Nisam uradio ništa posebno.“
„Doktor kaže da bih umro da si otišao.“
„Pa nisam otišao.“
Vlado je izvadio kovertu.
Adnan ju je odmah odbio.
„Neću novac.“
„Molim te.“
„Ne.“
„Onda barem uzmi ovih 430 KM.“
„Kakvih 430?“
Objasnili smo mu cijelu priču.
Adnan je pogledao mene.
„Znači ti si sedam dana skoro zarađivao na tome što sam ja nekome pomogao?“
„Nisam uzeo ni marke!“
Vlado se smijao.
Ali nije odustajao od toga da nešto uradi.
„Šta želiš?“ pitao je Adnana.
„Ništa.“
„Mora nešto.“
Adnan je razmišljao.
Onda pokazao kroz prozor.
Preko puta restorana bio je mali sportski klub u kojem su trenirala djeca.
„Ako baš hoćeš potrošiti novac, kupi njima opremu.“
Vlado je pristao.
Ali nije potrošio 430 KM.
Kupio je lopte, dresove i nekoliko kompleta opreme u vrijednosti skoro 2.000 KM.
Mislili smo da je time priča završena.
Nije.
Vlado je nastavio dolaziti u restoran svakog četvrtka.
Adnan bi mu se ponekad pridružio.
Nakon nekoliko mjeseci i ja sam počeo dolaziti.
Tako smo trojica ljudi koji se nikada ne bi upoznali počeli jednom sedmično ručati zajedno.
Jednog četvrtka Vlado nije došao.
Nije došao ni sljedećeg.
Adnan ga je nazvao.
Telefon ugašen.
Zabrinuli smo se.
Trećeg četvrtka vrata restorana su se otvorila.
Vlado ulazi u sivom sakou.
Pored njega žena.
„Gdje si bio?“ pitao sam.
„Na moru.“
„Mogao si javiti.“
„Otkad vama dvojici polažem račune?“
Žena pored njega se nasmijala.
„Ja sam mu sestra.“
Sjela je sa nama.
Nakon ručka Vlado je zatražio račun.
Konobar ga je donio.
86 KM.
Vlado je stavio 200.
Adnan ga je odmah pogledao.
„Opet počinješ?“
„Ne.“
„Šta je onda ovo?“
Vlado je pokazao prema meni.
„Ostatak ide Nenadu.“
„NE IDE!“
Cijeli restoran se nasmijao.
Vlasnik je uzeo novac.
Vratio kusur do posljednje marke.
„Zabranili smo tu opciju.“
„Ko je zabranio?“
„Nenad.“
Vlado me pogledao.
„A ti si ovdje direktor?“
„Jesam.“
„Od kada?“
Podigao sam čašu.
„Od kad si mi bez razloga otvorio račun od 430 maraka.“