„Gospodine, možete li objasniti zašto već mjesec dana svakog petka u 18:00 neko plaća moju kiriju sa vašeg računa?“
Poruka mi je stigla od nepoznatog muškarca.
Odgovorio sam:
„Ne mogu, jer nikome ne plaćam kiriju.“
Odmah mi je poslao fotografiju bankovnog izvoda.
Četiri uplate.
Po 450 KM.
Ime pošiljaoca — moje.
Ukupno 1.800 KM.
Otvorio sam svoju aplikaciju.
Novac nije skinut sa mog računa.
„To nije moj račun“, napisao sam.
Muškarac me nazvao.
Zvao se Emir.
„Ali na uplati piše vaše ime.“
„Moje ime može napisati bilo ko.“
„I broj telefona je vaš.“
Tu sam zaćutao.
Na potvrdi je stvarno bio moj broj.
Dogovorili smo se da se nađemo.
Emir je iznajmljivao mali stan već dvije godine.
Kiriju je uvijek plaćao sam.
Prije mjesec dana vlasnica ga je nazvala.
„Emire, nemoj više slati kiriju. Već je plaćena.“
Mislio je da se šali.
Sljedećeg petka — nova uplata.
Trećeg isto.
Četvrtog isto.
„Zašto ste tek sada tražili mene?“
„Vlasnica je mislila da ste moj rođak.“
„Nisam.“
„Nemam ni ja rođaka s vašim imenom.“
Pozvali smo vlasnicu stana.
Zvala se Gordana.
Donijela je sve potvrde.
Na svakoj je stajalo moje ime.
Ali račun sa kojeg je novac dolazio pripadao je firmi.
„MONTEX SERVIS“
Nikada čuo.
Pronašli smo broj firme.
Nazvao sam.
Javila se žena.
„Montex, izvolite.“
„Da li poznajete mene?“
Rekao sam ime.
„Naravno.“
„Molim?“
„Vi ste naš novi stanodavac.“
„Nisam ničiji stanodavac.“
Žena je utihnula.
„Jeste li vi vlasnik stana u Ulici Kralja Petra 18?“
Pogledao sam Emira.
To nije bila njegova adresa.
Njegov stan je bio broj 81.
„Mislim da znam šta se dogodilo.“
Firma je nedavno dovela radnika iz drugog grada.
Za njega su iznajmili stan.
Adresa: Kralja Petra 18.
Kirija: 450 KM.
Stanodavac se zvao Nenad Ilić.
Ja sam takođe Nenad Ilić.
Prilikom unošenja trajnog naloga knjigovođa je dobila dokument sa pogrešnim podacima.
Umjesto broja računa pravog Nenada, uplatila je Gordani.
„Ali kako ste dobili Gordanin račun?“
„Poslao nam ga je stanodavac.“
„Koji stanodavac?“
„Vi.“
Sada ništa nije imalo smisla.
Zamolio sam je da mi proslijedi mejl.
Stigao je minut kasnije.
Pošiljalac:
nenadilic83@…
Moje ime.
Ali nije moj mejl.
U poruci su bili Gordanin račun, moj broj telefona i instrukcija:
„Kiriju uplaćivati svakog petka.“
Neko je ovo namjerno napravio.
Pozvali smo policiju.
Prvo su kontaktirali pravog vlasnika stana broj 18.
I on se zvao Nenad Ilić.
Čovjek od 62 godine.
„Jeste li dobili ijednu kiriju posljednjih mjesec dana?“
„Nisam.“
„Zašto niste prijavili?“
„Radnik mi je rekao da firma kasni sa uplatom.“
Firma je, dakle, mislila da plaća njega.
Gordana je mislila da neko plaća Emiru.
A pravi Nenad nije dobijao ništa.
Ostalo je samo pitanje:
Ko je poslao lažni mejl?
Odgovor je pronađen u firmi.
Njihov novi radnik zvao se Boris.
On je firmi dostavio podatke za stan.
Boris je poznavao Emira.
Nekada su radili zajedno.
I Emir mu je dugovao 1.800 KM.
„Čekaj“, rekao je Emir. „To je istina.“
Prije dvije godine Boris mu je pozajmio novac za popravku automobila.
Emir mu nikada nije vratio cijeli iznos.
Ostalo je tačno 1.800 KM.
„Znači on je natjerao firmu da plaća moj dug?“
Upravo to.
Boris je smislio nevjerovatno glup plan.
Firmi je dao Gordanin račun kako bi četiri kirije otišle direktno vlasnici Emirovog stana.
Time bi Emir praktično dobio četiri besplatna mjeseca i „vratio“ dug Borisu.
„Ali to nije njegov novac“, rekao sam.
„Nije“, odgovorio je policajac.
Boris je firmi ukrao 1.800 KM.
A moje ime?
Pronašao ga je u starom oglasu.
Prije nekoliko mjeseci prodavao sam bicikl.
Ime i broj telefona bili su javni.
Trebao mu je neko ko se takođe zove Nenad kako bi priča izgledala uvjerljivije.
Izabrao je mene.
Firma je dobila novac nazad.
Gordana je vratila četiri pogrešne uplate.
Emir je morao platiti svoju kiriju.
A pravom Nenadu firma je isplatila ono što mu duguje.
Boris je dobio otkaz i prijavu.
Mislio sam da je gotovo.
Nije.
Mjesec kasnije nazvao me pravi Nenad.
„Nenade?“
„Koji Nenad?“
„Onaj pogrešni.“
„A vi ste pravi?“
„Valjda.“
Počeli smo se smijati.
„Zašto zovete?“
„Stigla mi je pošta za vas.“
„Kako?!“
„Ne znam. Piše Nenad Ilić.“
Otišao sam po nju.
Bila je reklama za osiguranje.
Ništa važno.
Dok mi je pružao kovertu, rekao je:
„Moramo nešto riješiti.“
„Šta?“
„Ne možemo obojica biti Nenad Ilić. Previše problema.“
„Šta predlažete?“
„Ti promijeni ime.“
„Zašto ja?“
„Stariji sam.“
„To nije razlog.“
„Ja sam prvi bio Nenad.“
Pogledao sam ga.
„Dobro. Od danas sam Dragan.“
Ozbiljno je klimnuo.
„Drago mi je, Dragane.“
Krenuo sam prema autu.
Iza mene je viknuo:
„Samo mi pošalji broj računa da znam gdje da ti uplaćujem kiriju!“