PUNICA MI SE NALJUTILA ZBOG JEDNE ŠALE, A ONDA JE MOJA ŽENA ČULA ŠTA SAM JOJ STVARNO REKAO
Žena mi se već pet dana ljuti i jedva da progovara sa mnom. Znam da sam možda pretjerao, ali u tom trenutku mi je sve djelovalo kao obična šala.
Prije nekoliko dana došla nam je njena mama u posjetu. Sjedili smo poslije ručka, pili kafu i pričali o svemu i svačemu. U jednom trenutku punica je rekla da posljednjih dana ima problema sa visokim pritiskom i da se zbog toga uplašila.
„Čovjek nikad ne zna šta ga čeka“, rekla je ozbiljno. „Nekad pomislim da ću samo jednog dana pasti.“
Moja žena ju je odmah počela tješiti, govorila joj da mora otići kod doktora i redovno kontrolisati pritisak.
Ja sam poznat kao šaljivdžija u porodici. Često nešto izvalim prije nego što razmislim i uglavnom se svi nasmiju.
Pogledao sam kroz prozor i rekao:
„Punice, vidiš onaj potok pored naše kuće? Idi do njega što češće dok si kod nas.“
Ona me zbunjeno pogledala.
„A što? Je li dobro šetati pored vode zbog pritiska?“
Tu sam napravio grešku.
Mrtav ozbiljan sam joj odgovorio:
„Ma nije zbog pritiska. Nego ako ti se nešto desi, lakše ćemo te nizvodno poslati.“
Mislio sam da će se nasmijati.
Nije.
Moja žena me pogledala kao da upravo razmišlja gdje će mene poslati nizvodno.
Punica je spustila šolju na sto i rekla:
„Baš ti hvala.“
Odmah sam pokušao objasniti da se šalim, ali bilo je kasno. Žena mi je rekla da nije normalno da se tako šalim sa nekim ko je upravo rekao da se plaši za svoje zdravlje.
Punica je poslije pola sata otišla kući.
Naredna dva dana žena je odgovarala samo sa „da“, „ne“ i „dobro“.
Trećeg dana kupio sam cvijeće i rekao da idem kod njene mame da se izvinim.
Kada sam stigao, punica me pustila unutra, ali je bila hladna. Rekao sam joj da mi je stvarno žao i da nisam razmišljao.
Ona me nekoliko sekundi gledala, a onda rekla:
„Dobro. Oprostiću ti pod jednim uslovom.“
Pitao sam kojim.
Izvadila je iz kuhinje dvije velike kese pune starih stvari.
„Pošto ti toliko voliš onaj potok, odnesi ovo do kontejnera preko puta njega.“
Počeo sam se smijati.
Tada se i ona prvi put nasmijala.
Pomislio sam da je sve riješeno.
Ali kad sam došao kući, žena me dočekala na vratima.
„Mama mi je rekla da si se izvinio.“
„Jesam.“
„I rekla mi je šta si joj obećao.“
Zaledio sam se.
Nisam imao pojma da sam išta obećao.
„Šta sam obećao?“
Žena se nasmijala i pružila mi papir.
Na njemu je punica napravila spisak: popraviti slavinu, pomjeriti ormar, zamijeniti sijalicu na terasi, odnijeti stari televizor i pokositi dvorište.
Na dnu je velikim slovima napisala:
„KAZNA ZA POTOK.“
Sjutradan sam kod nje proveo skoro šest sati radeći sve sa spiska.
Kad sam završio, sjeli smo da popijemo kafu.
Punica me pogledala i rekla:
„Eto vidiš, zete. Visok pritisak ponekad može biti i koristan.“
Od tada se i dalje šalim s njom.
Samo više nikada ne spominjem potok.