„GOSPODINE, OVA DJEVOJČICA VEĆ ČETIRI DANA POSLIJE ŠKOLE SJEDI U VAŠEM TAKSIJU DOK STE VI U PRODAVNICI. DANAS SMO JE PITALI ZAŠTO.“
Darko je spustio kesu koju je držao.
„Kakva djevojčica?“
Radnica iz prodavnice pokazala je kroz staklo.
Na zadnjem sjedištu njegovog taksija sjedila je djevojčica od možda jedanaest godina. Školski ranac držala je u krilu.
Darko je izašao.
Čim ga je ugledala, djevojčica je otvorila vrata.
„Izvini. Odmah ću izaći.“
„Čekaj. Kako ulaziš u moj auto?“
„Ne zaključavate ga kad uđete u prodavnicu.“
Darko je svakog dana između dvije vožnje svraćao po kafu. Zadržavao se najviše deset minuta.
„Zašto sjediš unutra?“
Djevojčica je spustila pogled.
„Zato što ovdje znam da me niko neće pronaći.“
Darku je nestao osmijeh.
„Ko te traži?“
Nije odgovorila.
Radnica je prišla.
„Zove se Lana. Pitala sam je gdje su joj roditelji, ali neće da kaže.“
Darko je kleknuo pored otvorenih vrata.
„Neću te voziti nikuda dok ne znam šta se događa.“
Lana je nekoliko trenutaka ćutala.
Onda je iz ranca izvukla presavijenu fotografiju.
Na njoj je bio Darkov taksi.
Fotografija je napravljena prije skoro deset godina.
Pored automobila stajao je Darko, mnogo mlađi, i žena koju je odmah prepoznao.
Marija.
Darko je problijedio.
„Odakle ti ovo?“
„Od moje mame.“
Mariju nije vidio dvanaest godina.
Bili su najbolji prijatelji još od srednje škole. Kada je Darko kupio prvi automobil i počeo taksirati, ona mu je pomogla da plati registraciju.
Nekoliko godina kasnije preselila se.
Vremenom su izgubili kontakt.
Darko je pogledao djevojčicu.
„Marija ti je majka?“
Lana je klimnula.
„Gdje je ona?“
Djevojčica je počela plakati.
„U bolnici.“
Marija je prije dvije sedmice hitno hospitalizovana. Lana je privremeno boravila kod majčine prijateljice.
„Zašto onda dolaziš kod mene?“
„Mama mi je rekla da, ako se nešto desi i ne mogu da je dobijem, pronađem automobil sa ovim brojem.“
Pokazala je fotografiju.
Na staroj tablici bio je isti broj taksi udruženja koji je Darko koristio i danas.
„Zašto baš mene?“
Lana je izvadila kovertu.
Na njoj je Darkovim punim imenom pisalo:
„OTVORI SAMO AKO LANA DOĐE DO TEBE.“
Darko ju je otvorio.
Marija je napisala da nema blisku porodicu. Lanin otac otišao je kada je djevojčica imala dvije godine i od tada se gotovo nije javljao.
Znala je da Darko nema nikakvu obavezu prema njima.
Ali sjećala se nečega što je rekao mnogo godina ranije.
Kada su bili mladi, Marija ga je jednom pitala šta bi uradio kada bi joj ikada stvarno trebala pomoć.
Darko je kroz šalu odgovorio:
„Samo pronađi moj taksi.“
On je tu rečenicu potpuno zaboravio.
Marija nije.
Darko je odmah otišao u bolnicu.
Kada je ušao u sobu, Marija ga je gledala nekoliko sekundi.
„Isti brkovi“, rekla je.
Darko se nasmijao.
„Isti glupi planovi.“
Marija se oporavljala od ozbiljne operacije. Trebalo je da ostane u bolnici još nekoliko sedmica.
Nije željela da Lana bude sama niti da je šalju kod ljudi koje jedva poznaje.
Darko joj nije obećao ništa prije nego što je razgovarao sa nadležnim službama i Laninom trenutnom starateljkom.
Na kraju je dogovoreno da djevojčica ostane kod majčine prijateljice, ali Darko je preuzeo nešto drugo.
Svakog dana poslije škole dolazio je po Lanu.
Vodio ju je majci.
Čekao bi ispred bolnice, a zatim je vraćao kući.
Prvog dana Lana je sjela pozadi.
„Šta radiš tamo?“, pitao je.
„Pa ovo je taksi.“
„Za tebe nije.“
Pokazao je na prednje sjedište.
Tri sedmice kasnije Marija je izašla iz bolnice.
Darko ih je čekao ispred ulaza.
Marija je otvorila zadnja vrata.
„Šta radiš?“, upitao je.
„Ulazim.“
„Naprijed.“
„A mušterije?“
Darko se nasmijao.
„Danas ne radim.“
Odvezao ih je kući.
Na rastanku mu je Marija pokušala zahvaliti.
„Nemoj“, rekao je. „Samo mi objasni jednu stvar.“
„Koju?“
„Zašto Lani nisi jednostavno dala moj broj telefona?“
Marija se počela smijati.
„Promijenio si broj najmanje pet puta.“
„A očekivala si da ću poslije dvanaest godina voziti isti taksi?“
„Nisam.“
„Pa kako je trebalo da me pronađe?“
Marija je pokazala prema automobilu.
Na retrovizoru je još uvijek visio mali drveni privezak koji mu je poklonila prije skoro dvadeset godina.
„Nisam joj rekla da traži isti taksi. Rekla sam joj da traži čovjeka koji još uvijek čuva taj privezak.“
Darko ga je pogledao.
Nikada nije razmišljao zašto ga nije skinuo.
A Lana se sa zadnjeg sjedišta nasmijala.
„Znači ipak sam pronašla pravi auto.“