„TAKSI VOZAČ ME JE POZVAO DVA SATA NAKON VOŽNJE I REKAO: ‘GOSPOĐO, OSTAVILI STE TELEFON U AUTU.’ POGLEDAla SAM TELEFON KOJI SAM DRŽALA U RUCI I REKLA: ‘MOJ TELEFON JE KOD MENE.’ ONDA JE ZAĆUTAO: ‘ONDA NE ZNAM ZAŠTO JE NA OVOM VAŠA SLIKA I PIŠE — MAMA.’“
Nina je nekoliko sekundi mislila da je u pitanju neslana šala.
„Ko ste vi?“
„Vozio sam vas danas sa autobuske stanice.“
Prepoznala je glas.
Bio je to isti čovjek.
„Ali nisam ostavila telefon.“
„Znam šta ste rekli. Samo… ovaj je bio ispod zadnjeg sjedišta.“
Nina je spustila svoj telefon na sto.
„Kako ste onda dobili moj broj?“
„Sa ovog telefona.“
„Zaključan je?“
„Nije. Otvorio sam kontakte. Vaš broj je sačuvan pod ‘Mama’.“
Nina se naježila.
Imala je četrdeset dvije godine.
I nije imala djece.
„Nemojte ništa dirati. Gdje ste?“
Dvadeset minuta kasnije našla se sa vozačem na benzinskoj pumpi.
Pružio joj je stari telefon sa napuklim ekranom.
Nina ga nikada ranije nije vidjela.
Na zaključanom ekranu bila je njena fotografija.
Ne fotografija sa društvenih mreža.
Bila je snimljena tog jutra.
Na autobuskoj stanici.
Nina je stajala sa koferom i gledala u drugom pravcu.
Neko ju je fotografisao bez njenog znanja.
„Ko je bio u autu prije mene?“
Vozač je otvorio aplikaciju.
„Jedna djevojka. Vozio sam je do stanice.“
„Koliko godina?“
„Možda dvadesetak.“
Nina je odmah pozvala policiju.
Telefon je završio kod njih.
Ali prije nego što su ga odnijeli, na ekranu se pojavila poruka.
„JESI LI JE NAŠLA?“
Stigla je sa kontakta sačuvanog kao TATA.
Policajac je odgovorio samo:
„Ko je ovo?“
Odgovor je stigao gotovo odmah.
„Lana, prestani. Nazovi me.“
Nina nije poznavala nijednu Lanu.
Policija je preko taksi aplikacije pronašla djevojku koja se vozila prije nje.
Rezervacija je napravljena na ime Lana Babić.
Nina je problijedjela kada je čula prezime.
Babić se prezivao njen bivši vjerenik, Dejan.
Nisu se vidjeli više od dvadeset godina.
„Poznajete je?“
„Ne.“
„A Dejana Babića?“
„Da.“
Policija je pozvala broj sačuvan kao „Tata“.
Javio se Dejan.
Kada je čuo Ninino ime, nije pokušao ništa sakriti.
„Molim vas, recite Nini da nisam znao da će Lana otići tamo.“
Nina mu je uzela telefon iz ruke policajca.
„Ko je Lana?“
Tišina.
„Dejane, ko je ta djevojka?“
„Moja kćerka.“
Nina je osjetila čudan pritisak u grudima.
„Kakve ona veze ima sa mnom?“
„Pronašla je stare fotografije.“
Nina i Dejan bili su zajedno gotovo četiri godine.
Planirali su brak.
Raskinuli su nakon što je Dejan iznenada otišao u drugi grad.
Nina je kasnije saznala da se oženio.
Nikada ga više nije kontaktirala.
Lana je nedavno pronašla kutiju sa očevim starim stvarima.
U njoj su bile fotografije Nine.
Pisma.
Čak i neiskorištena pozivnica za vjenčanje.
„Pitala me ko si“, rekao je Dejan.
„I?“
„Ispričao sam joj.“
„Šta si joj ispričao da me na telefonu sačuva kao ‘Mama’?!“
Dejan je zaćutao.
„To morate pitati nju.“
Lanu su pronašli istog dana.
Nije pobjegla.
Bila je kod prijateljice.
Kada je ušla u policijsku stanicu i ugledala Ninu, spustila je pogled.
„Izvinite.“
„Zašto na telefonu piše da sam ti majka?“
Lana je počela plakati.
„Jer sam mislila da možda jeste.“
Nina je ostala bez riječi.
Lana je prije nekoliko mjeseci radila DNK test iz radoznalosti.
Rezultat je pokazao nešto neočekivano.
Žena koju je cijelog života smatrala biološkom majkom nije joj bila biološka majka.
Dejan je to znao.
Njegova supruga je znala.
Lana nije.
Kada je pronašla Ninine fotografije iz vremena neposredno prije svog rođenja, sama je povezala stvari.
Pogrešno.
„Zašto nisi jednostavno pitala oca?“
„Jesam. Nije htio da mi kaže ko mi je majka.“
„Pa si odlučila da me pratiš?“
Lana je klimnula.
Pronašla je Ninu preko interneta.
Saznala da tog dana dolazi u grad jer je Nina javno objavila fotografiju autobuske karte uz komentar o putovanju.
Otišla je na stanicu samo da je vidi.
Nije planirala razgovarati s njom.
Fotografisala ju je.
Zatim ušla u taksi i u nervozi ostavila telefon.
„Ja nisam tvoja majka“, rekla je Nina.
„Znam. Tata mi je danas konačno rekao.“
Istina je bila potpuno drugačija.
Lanina biološka majka bila je žena sa kojom je Dejan kratko bio u vezi nakon raskida sa Ninom.
Umrla je ubrzo nakon porođaja.
Dejanova kasnija supruga prihvatila je Lanu kao svoju i odgajala je.
Fotografije Nine nije čuvao zato što je ona bila Lanina majka.
Čuvao ih je jer nikada nije bacio kutiju sa stvarima iz mladosti.
Nina je bila ljuta na Dejana.
„Da si joj odmah rekao istinu, djevojka ne bi pratila nepoznatu ženu po autobuskoj stanici.“
„Znam.“
„I ne bi me sačuvala kao ‘Mama’.“
Lana je tiho rekla:
„To je bilo samo privremeno.“
Nina ju je pogledala.
„Privremeno?“
„Nisam znala kako drugačije da vas označim.“
Nina se, uprkos svemu, nasmijala.
Nisu ostale u bliskom kontaktu, ali Lana joj se nekoliko mjeseci kasnije javila da se izvini još jednom.
Nina joj je odgovorila da je sve u redu.
A onda dodala:
„Samo mi učini jednu uslugu — preimenuj me u kontaktima.“
Lana je poslala fotografiju ekrana.
Umjesto MAMA, sada je pisalo:
„NINA — DEFINITIVNO NIJE MAMA.“